Средњовековни град Брвеник са црквом посвећеном Светом Николи налази се на важном стратешком положају, на високом стеновитом брду уз само ушће Брвенице у Ибар, око 10 км североисточно до Рашке. Време градње није утврђено, а историјски извори га помињу као средиште истоимене Жупе. Историјски извори из 1230. и 1346. помињу овај средњовековни град, а Повељом цара Уроша из 1363. хумски кнез Војислав Војиновић добио је на управљање Звечан, а челник Муса Брвеник. Град Брвеник зидан је ломљеним каменом и кречноим малтером, са гредама као сантрачима, а основа је прилагођена конфигурацији терена. У предграђу су рушевине цркве Св. Николе, једнобродне грађевине са олтарском апсидом и пиластрима којима је подељена на 3 травеја. Зидови су од полутесаних квадера трахита, а свод и прозорски оквири су од сиге. За под су употребљене надгробне.плоче. Сачувани су фрагменти живописа који цркву датирају у другу половину XIV века. Средњевековни град Брвеник заједно са црквом стављен је под заштиту државе као споменик културе.

Зграда Завичајног музеја познатија као Курсулића кућа налази се у Рашки. Саграђена је крајем XIX века између 1878-1895. године. Урбанистичка диспозиција објекта је у складу са регулацијом утврђеном 1840. године, указом кнеза Александра Карађорђевића од 17. септембра 1845. године о оснивању чаршије у Рашкој. Кућа Курсулића је једна од првих грађевина саграђених у стилу средњоевропске грађанске архитектуре, по угледу на куће у градовима преко Саве и Дунава. Архитектура је еклектичног стила са претежним утицајем класицизма. У време Првог светског рата, од 31. октобра до 12. новембра 1915. године, у Рашкој је боравила српска влада и регент Александар, врховни командант српске војске. За то време одржане су две седнице, од којих једна у кући Курсулића, под председништвом Николе Пашића и у присуству регента Александра Карађорђевића. Одлуком надлежних органа овај објекат је стављен под заштиту државе као споменик културе.

Црква Свете Петке налази се у селу Трнава. Према подацима који се налазе на фреско натпису скромна сеоска црква Св. Петке саграђена је и живописана 1579/80, а као ктитори помињу се извесни Вукашин и Цвета. Овај мали фреско ансабл поред уобичајеног распореда садржи и циклус Св. Петке Трнавске који је јединствен у нашем зидном сликарству. Црква Св. Петке грађена је каменом као једнобродна са малом апсидом на источној и припратом на западној страни, а засведена је полуобличастим сводом и покривена двоводним кровом. Црква је стављена под заштиту државе као споменик културе.

Црква Светог Николе у Баљевцу је средњовековна црква посвећена Св.Николи. Има једнобродну основу са кубетом. Фасаде храма оживљене су слепим аркадама, а у обради прозорских оквира уочава се утицај романике. Унутрашњост храма била је живописана, али се до данас зидна декорација сачувала само фрагментарно. Обнова храма 1936. године делимично је изменила првобитни изглед цркве. Решењем надлежних институција ова црква је стављена под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.

Црква Шумник је посвећена Светом Николи и налази се Шумнику код Баљевца. Храм у Шумнику има једнобродну основу са полукружном олтарском апсидом на истоку. Архитектонском концепцијом и начином обраде фасада бочних зидова, са низовима слепих аркада, црква носи одлике градитељства XИИИ века. Својим изгледом посебно су јој блиске сакралне грађевине јужног приморја. Унутрашњост храма била је осликана, али су фреске веома страдале и до наших дана тек фрагментирано преживеле, пошто је грађевина већ дуго без свода. Црква Шумник стављена је под заштиту државе као споменик од великог значаја.

Манастир Кончулић се налази на левој обали Ибра, недалеко од Рашке у селу Кончулићи. Црква која је посвећена Светом Николи позната је и под именом Никољача. Манастир Кончулић се у изворима помиње у време Стефана Немање као манастир, а према подацима из биографије Данила ИИ овај угледни црквени достојанственик замонашио се у овом храму. За време краља Милутина овде се налазило средиште новоосноване кончулске епископије. Црква је обновљена 1361. уз чување првобитних облика, па је и данас једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и куполом. Као споменик културе од великог значаја стављен је под заштиту државе.

Стара Павлица је црква која је посвећена Ваведењу Богородичином. Налази се у Селу Павлица, Брвеник и у рушевинама је. О настанку цркве Стара Павлица нема никакавих историјских података, али по неким стилским анализама и аналогијама са другима објектима у Грчкој, може се поуздано закључити да је настала у преднемањићком периоду, крајем XИ или почетком XII века. По својој архитектонској концепцији Стара Павлица је тробродна базилика, од које је сачуван само централни део надвишен куполом. На источној страни има три апсиде од којих су две мање полукружне, а трећа, у средини, тространа. На западној страни цркве налази се припрата, а прелаз из квадратне у кружну основу цркве изведен је помоћу пандантифа. Кубе цркве, које је споља осмострано са по једним прозором на свакој страни, носе четири стуба. И овај споменик културе је стављен је под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.

Манастир Нова Павлица налази се у селу Павлица, Брвеник и посвећен је Ваведењу Богородице. Нова Павлица је властеоска задужбина браће Стефана и Лазара Мусића и њихове мајке Драгане. Зидана је пре 1389. године, има основу у облику триконхоса, а купола се ослања на четири витка стуба. Једини украс споља су слепе аркаде на калканима и тамбуру.

Унутрашња декорација храма је откривена испод малтерског слоја 1932. године и сачувана у доњим зонама. Поред устаљених сцена, које су осликане углавном на својим местима, циклусу Великих празника додати су Циклуси Христовог страдања и Христових чуда. Посебно се истичу ктиторски портрети браће Мусића, као и остале стајаће фигуре светитеља доње зоне. Манастир је стављен под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.

Манастир  Градац је  црква која је посвећена Благовештењу Св. Богородице  и налази се у селу Градац. Манастир Градац, који се помиње почетком XИИИ века, обновила је пре 1276. године, према ктиторској композицији у главном храму, краљица Јелена Анжујска са својим мужем краљем Урошем. Манастир је био опасан зидинама, чији су остаци и даље видљиви. Главни храм посвећен Благовестима припада архитектури Рашке стилске групе, основе широког подужног брода, са троделним олтарским простором, певницама и кубетом. Нартекс је фланкиран капелама. Декоративна пластика има елементе романике и готике. Живопис је довршен до 1275. а извели су га сликари блиски сопоћанском сликарству. У близини главног храма на стени је црква Св.Николе. Стављен је под заштиту државе као споменик културе од изузетног културно-историјског значаја.

Општина располаже великим и вредним културно-историјским наслеђем, превасходно кроз значајне споменике културе из средњег века и новије историје. У општини се налазе и многобројна археолошка налазишта (272 евидентираних) која датирају још из античког периода и праисторије.

Међународна ликовна колонија „Академија Јелена Анжујска“ је основана 2002. године у оквиру манифестације „Рашке духовне свечаности“ којој претходи. Окупља значајне домаће и иностране уметнике. У шест досадашњих сазива Колонија је окупила преко 60 уметника из Србије, Француске, САД, Непала, Белгије, Шведске, Шпаније, Италије, Македоније, Русије, Румуније и Бугарске који су у легату Центра за културу оставили преко 120 уметничких дела.

Рашке Духовне Свечаности је најзначајнија културна манифестација започета 1993. године која успешно чува традицију и културу краја већ пуних петнаест година. Ова манифестација има два дела: први колонија Јелене Анжујске која се одржава у селу Градац поред манастира и други део, централни део манифестације који се одржава у Рашки.

Спуст без Граница је манифестација која је започета 2004. године и која представља сплаварење горњим током реке Ибар од Јериња на Косову и Метохији – општина Лепосавић до ушћа реке Рашке у Ибар – општина Рашка. Завршни део манифестације се сваке године одржава претпоследњег викенда у јулу. Ове године манифестација ће прославити свој петогодишњи јубилеј.

Дани краљице Јелене је манифестација посвећена жени краља Уроша  оснивача манастира Градац и једној веома занимљивој личности српске историје краљици Јелени. Она има културно, историјски, традиционални карактер на којој се у четири дана њеног одржавања представи култура и традиција нашег краја кроз разне културне програме, старе игре и занате.

Традиционално се одржава од 2006. године на различитим локацијама у општини Рашка и централним дешавањем у порти манастира Градац задњег дана манифестације. Сваке године одржава се у првој недељи маја.

Сеоски (рурални) туризам је туризам на сеоском подручју са свим активностима које се проводе на том подручју, а најзначајније карактеристике овакве врсте туризма су мирна средина, одсутност буке, очувана околина, комуникација с домаћинима, домаћа храна и упознавање сељачких послова. Данас он означава удобност, одмор и безбрижност за којом трагамо - устајање у свежа јутра, дисање пуним плућима, доручак уз тек помужено млеко, шетње кроз природу или вожње бициклом. Последњих година се јавио тренд напуштања великих градова и повратак једноставном и мирном сеоском начину живота.